Обележена Дечја недеља 2015

Обележена Дечја недеља

Од 5. до 9. октобра, у Основној школи "Први мај" у Владимировцу обележавала се Дечија недеља коју су красиле многе лепе активности од стране наших ђака и наставника.

Сваки дан је био обележен неком посебном активношћу, па је тако првог дана приређена ревија од рециклираног материјала (папира, картона, најлона итд.), а деца, као и сви присутни,  уживали су  у истој, активно подржавајући своје другаре. Млађи су своју креативност испољили на бетону, цртајући кредама у боји. Другог дана организовале су се разне такмичарске игре (скакање у џаку, трчање везаних руку и ногу, ношење јаја у кашици, плес уз лоптице у пару и др.), у којима су сви посебно уживали, и уторак је био  један од најактивнијих дана. У наставку недеље, трећег дана, ђаци су могли да замене улоге са својим наставницима и увере се да то није нимало лак посао, али њима  свакако занимљив и несвакидашњи. Четврти дан је обележило доношење биљака од своје куће и украшавање учионица истим, што је додатно оплеменило радни простор.

Завршног дана, у оквиру спортског дана, наша школа је угостила ученике из Основне школе "Жарко Зрењанин" из Банатског Новог Села. Повод је био организовање фудбалске утакмице којој су присуствовали ћаци, наставници и сви они који су исту желели да погледају. Такође, за старије је организована журка у фискултурној сали, чему су се посебно обрадовали. Са друге стране, за млађе је организован пријем првака у Дечји савез, као један од важнијих догађаја за сваког ђака у основној школи.

Поред свих активности, школска библиотека је организовала акцију донирања књига, којој се могао одазвати свако ко је то желео и био у могућности. У оквиру Дечје недеље поклоњено је 50 књига, и овом приликом се наша школа захваљује свима који су се одазвали акцији која ће бити организована сваке школске године.

И.Т.

Negovanje srpskog jezika (rešavanje nekih nedoumica)

 Mnogi nisu sigurni kako se pišu odredjene reči ili pojmovi. Rešavamo nedoumice.

- dobro došli (prilog od glagola se uvek piše odvojeno), 
- podsetiti (d se ne menja ispred s ili š), 
- dativ i lokativ od imenice žurka može i žurki i žurci.

Genitiv množine od imenice gledalac glasi gledalaca, a genitiv i akuzativ jednine glasi gledaoca.

U dopunskom značenju veznik iako se piše spojeno: Nije došla, iako je bilo lepo vreme.
Primer kada se pišu veznici I i AKO odvojeno: I ako dodjem, neću se dugo zadržati.

Zanimljivosti - Holandija

Jedna četvrtina Holandije je ispod nivoa mora. Holandija ima skoro 1.000 muzeja, 42 muzeja se nalaze u samom Amsterdamu.

Holandija je zemlja lala, klompi, piva, sira, vetrenjača, dijamanata, dvoraca, zemlje tolerancije i perfekcije… Ovo je najnaseljeniji deo starog kontinenta, ovo je deo Evrope koji se jednostavno mora videti i doživeti.

Konstitutivnu državu Kraljevine Holandije čine: Kraljevina Holandija, Aruba, Kurasao i Sveti Martin. Kraljevina Holandija zapadnoevropska država. Izlazi na Severno more, a graniči se sa Nemačkom i Belgijom.

Zanimljivo je da ova zemlja nema glavni grad u klasičnom smislu te reči. U Hagu je smešteno sedište holandske vlade i kraljevske porodice, dok u Amsterdamu, prema pravilima holandskog Ustava, vladar polaže zakletvu.

Gotovo polovina ukupne teritorije zemlje se nalazi ispod metra nadmorske visine, dok se čak četvrtina njene teritorije nalazi ispod nivoa mora. Upravo iz tog razloga, Holandija ima preko 3 000 metara duge kanale, kojima se te površine brane od poplava. Na jugu zemlje se nalazi najviši vrh Holandije, Valserberg (322,5 metara nadmorske visine).

Holandija važi za jednu od najtolerantnijih i najliberalnijih država sveta. Zemlja je poznata po brojnim turističkim destinacijama koje posećuju turisti iz čitavog sveta. Neke od njih su:

Roterdam - Ovaj lepi holandski grad leži na ušću reke Rajne u Severno more i drugi je grad po veličini u zemlji. Ujedno je i najveća evropska luka i najvažniji saobraćajni čvor čitave zemlje, glavni industrijski, trgovački i kulturni centar.

Amsterdam - Najveći holandski grad je osnovan na obali reke Amstel još u 12. veku. Inače je najveći holandski grad, sa starim gradskim jezgrom koje se smatra najstarijim u Evropi. Amsterdam je važno kulturno središte zemlje sa brojnim fakultetima, muzejima i drugim institucijama.

Jordaan okrug - Ovaj deo Amsterdama je nastao početkom 17. veka, prvenstveno za pripadnike radničke klase. Danas je to jedna od najprestižnijih lokacija u čitavoj zemlji. U ovom okrugu su smeštene mnoge važne umetničke galerije, naročito one okrenute modernoj umetnosti. Prema postojećim saznanjima, čuveni Rembrant je upravo u Jordaanu proveo poslednje dane svog života, a i sahranjen je u crkvi Vesterkerk crkvi, koja se nalati nadomak Jordaana. A ovde se nalazi i kuća čuvene Ane Frank.

Flevoland - Jedna od holandskih provincija, Flevoland je posebno zanimljiv jer je čitava njegova teritorija nastala isušivanjem. Naime, mesto na kome se danas nalazi Flevoland sve do 20. veka je bilo prekriveno vodom iz jezera Ejselmer.
Najveći grad ove holandske provincije je Almere, dok je njen glavni grad Lelistad.

Jezero Ejselmer - Najvažnije holandsko jezero. Na mestu gde je sada Ejselmer u doba Rimljana je bilo jezero koje su oni zvali Lacus Flevo. Zatim je to jezero, veruje se u 13. veku probilo dine ka Frizijskim ostrvima i na taj način budućem gradu Amsterdamu obezbedio izlaz na more. U 20. veku, tačnije 1932. godine pomenuti zaliv je pomoću brane „Asfluitdejk“ pretvoren u slatkovodno jezero. Ukupna dužina brane je 32 kilometra. Pomoću te brane, jezero je odvojeno od Vadenovog mora. Godine 1975. je jezero još jednom pregrađeno i oformljeno je još jedno jezero, na njegovom južnom delu. Reč je o jezeru Markermer. Najveća pritoka ovog jezera je reka Ejsel, po kojoj je jezero i dobilo naziv.

Lajden - U provinciji Južna Holandija, nadomak Haga i Harlema, na reci Staroj Rajni nalazi se grad Lajden. Prema postojećim istorijskim podacima, rimska tvrđava na mestu današnjeg Lajdena je postojala još u 4. veku. Lajden se naročito razvio u 16. i 17. veku, a najpoznatiji je holandski proizvođač tkanina, uz to je poznat po štamparstvu. Rodno mesto čuvenog slikara Rembranta je upravo Lajden, a u njemu je 1848. Holanđanin Johan Rudolf Torbeke napisao nacionalni Ustav.
Danas je grad značajno istorijsko i kulturni središte države.

Delft - Ovaj holandski grad je u svetu poznat po ručnoj proizvodnji porcelana, a nalazi se na 10-ak kilometara udaljenosti od Roterdama. Uz to, grad je poznat i po univerzitetu. Grad je izuzetno bogat značajnim građevinama poput: stare crkve (hol. Oude Kerk), u kojoj je sahranjen slikar Vermer, zatim nove crkve (hol. Nieuwe Kerk), istočne kapije sagrađene početkom 15. veka (hol. Oostpoort), kao i brojnim spomenicima.

Sheveningen - U provinciji Južna Holandija se nalazilo ribarsko selo Sheveningen. Danas je to predgrađe grada Haga i moderno izletište. Krasi ga duga peščana plaža, vidikovac i svetionik, brojni restorani i hoteli. Ovaj moderni turistički centar svake godine posećuje veliki broj turista iz čitavog sveta.

Urk - Grad je smešten u holandskoj provinciji Flevoland, u centralnom delu zemlje. Najvažnija privredna grana grada je ribarstvo, a u gradu postoji i spomenik poznat kao „Urker vrouv“, koji je podignut u znak sećanja na izgubljene ribare iz Urka. Statua je u obliku žene, pogleda uprtog u more, odakle treba da joj se vrate muž i sin. Grad Urk važi za političknajkonzervativniji holandski grad.