Претражи овај блог

субота, 10. октобар 2015.

Обележена Дечја недеља 2015

Обележена Дечја недеља


Од 5. до 9. октобра, у Основној школи "Први мај" у Владимировцу обележавала се Дечија недеља коју су красиле многе лепе активности од стране наших ђака и наставника.

Сваки дан је био обележен неком посебном активношћу, па је тако првог дана приређена ревија од рециклираног материјала (папира, картона, најлона итд.), а деца, као и сви присутни,  уживали су  у истој, активно подржавајући своје другаре. Млађи су своју креативност испољили на бетону, цртајући кредама у боји. Другог дана организовале су се разне такмичарске игре (скакање у џаку, трчање везаних руку и ногу, ношење јаја у кашици, плес уз лоптице у пару и др.), у којима су сви посебно уживали, и уторак је био  један од најактивнијих дана. У наставку недеље, трећег дана, ђаци су могли да замене улоге са својим наставницима и увере се да то није нимало лак посао, али њима  свакако занимљив и несвакидашњи. Четврти дан је обележило доношење биљака од своје куће и украшавање учионица истим, што је додатно оплеменило радни простор.


Завршног дана, у оквиру спортског дана, наша школа је угостила ученике из Основне школе "Жарко Зрењанин" из Банатског Новог Села. Повод је био организовање фудбалске утакмице којој су присуствовали ћаци, наставници и сви они који су исту желели да погледају. Такође, за старије је организована журка у фискултурној сали, чему су се посебно обрадовали. Са друге стране, за млађе је организован пријем првака у Дечји савез, као један од важнијих догађаја за сваког ђака у основној школи.

Поред свих активности, школска библиотека је организовала акцију донирања књига, којој се могао одазвати свако ко је то желео и био у могућности. У оквиру Дечје недеље поклоњено је 50 књига, и овом приликом се наша школа захваљује свима који су се одазвали акцији која ће бити организована сваке школске године.

И.Т.

уторак, 28. април 2015.

Negovanje srpskog jezika (rešavanje nekih nedoumica)

 Mnogi nisu sigurni kako se pišu odredjene reči ili pojmovi. Rešavamo nedoumice.

- dobro došli (prilog od glagola se uvek piše odvojeno), 
- podsetiti (d se ne menja ispred s ili š), 
- dativ i lokativ od imenice žurka može i žurki i žurci.

Genitiv množine od imenice gledalac glasi gledalaca, a genitiv i akuzativ jednine glasi gledaoca.

U dopunskom značenju veznik iako se piše spojeno: Nije došla, iako je bilo lepo vreme.
Primer kada se pišu veznici I i AKO odvojeno: I ako dodjem, neću se dugo zadržati.

субота, 18. април 2015.

Zanimljivosti - Holandija

Jedna četvrtina Holandije je ispod nivoa mora. Holandija ima skoro 1.000 muzeja, 42 muzeja se nalaze u samom Amsterdamu.







Konstitutivnu državu Kraljevine Holandije čine: Kraljevina Holandija, Aruba, Kurasao i Sveti Martin. Kraljevina Holandija zapadnoevropska država. Izlazi na Severno more, a graniči se sa Nemačkom i Belgijom.

Zanimljivo je da ova zemlja nema glavni grad u klasičnom smislu te reči. U Hagu je smešteno sedište holandske vlade i kraljevske porodice, dok u Amsterdamu, prema pravilima holandskog Ustava, vladar polaže zakletvu.

Gotovo polovina ukupne teritorije zemlje se nalazi ispod metra nadmorske visine, dok se čak četvrtina njene teritorije nalazi ispod nivoa mora. Upravo iz tog razloga, Holandija ima preko 3 000 metara duge kanale, kojima se te površine brane od poplava. Na jugu zemlje se nalazi najviši vrh Holandije, Valserberg (322,5 metara nadmorske visine).

Holandija važi za jednu od najtolerantnijih i najliberalnijih država sveta. Zemlja je poznata po brojnim turističkim destinacijama koje posećuju turisti iz čitavog sveta. Neke od njih su:

Roterdam - Ovaj lepi holandski grad leži na ušću reke Rajne u Severno more i drugi je grad po veličini u zemlji. Ujedno je i najveća evropska luka i najvažniji saobraćajni čvor čitave zemlje, glavni industrijski, trgovački i kulturni centar.

Amsterdam - Najveći holandski grad je osnovan na obali reke Amstel još u 12. veku. Inače je najveći holandski grad, sa starim gradskim jezgrom koje se smatra najstarijim u Evropi. Amsterdam je važno kulturno središte zemlje sa brojnim fakultetima, muzejima i drugim institucijama.


Jordaan okrug - Ovaj deo Amsterdama je nastao početkom 17. veka, prvenstveno za pripadnike radničke klase. Danas je to jedna od najprestižnijih lokacija u čitavoj zemlji. U ovom okrugu su smeštene mnoge važne umetničke galerije, naročito one okrenute modernoj umetnosti. Prema postojećim saznanjima, čuveni Rembrant je upravo u Jordaanu proveo poslednje dane svog života, a i sahranjen je u crkvi Vesterkerk crkvi, koja se nalati nadomak Jordaana. A ovde se nalazi i kuća čuvene Ane Frank.

Flevoland - Jedna od holandskih provincija, Flevoland je posebno zanimljiv jer je čitava njegova teritorija nastala isušivanjem. Naime, mesto na kome se danas nalazi Flevoland sve do 20. veka je bilo prekriveno vodom iz jezera Ejselmer.
Najveći grad ove holandske provincije je Almere, dok je njen glavni grad Lelistad.

Jezero Ejselmer - Najvažnije holandsko jezero. Na mestu gde je sada Ejselmer u doba Rimljana je bilo jezero koje su oni zvali Lacus Flevo. Zatim je to jezero, veruje se u 13. veku probilo dine ka Frizijskim ostrvima i na taj način budućem gradu Amsterdamu obezbedio izlaz na more. U 20. veku, tačnije 1932. godine pomenuti zaliv je pomoću brane „Asfluitdejk“ pretvoren u slatkovodno jezero. Ukupna dužina brane je 32 kilometra. Pomoću te brane, jezero je odvojeno od Vadenovog mora. Godine 1975. je jezero još jednom pregrađeno i oformljeno je još jedno jezero, na njegovom južnom delu. Reč je o jezeru Markermer. Najveća pritoka ovog jezera je reka Ejsel, po kojoj je jezero i dobilo naziv.

Lajden - U provinciji Južna Holandija, nadomak Haga i Harlema, na reci Staroj Rajni nalazi se grad Lajden. Prema postojećim istorijskim podacima, rimska tvrđava na mestu današnjeg Lajdena je postojala još u 4. veku. Lajden se naročito razvio u 16. i 17. veku, a najpoznatiji je holandski proizvođač tkanina, uz to je poznat po štamparstvu. Rodno mesto čuvenog slikara Rembranta je upravo Lajden, a u njemu je 1848. Holanđanin Johan Rudolf Torbeke napisao nacionalni Ustav.
Danas je grad značajno istorijsko i kulturni središte države.

Delft - Ovaj holandski grad je u svetu poznat po ručnoj proizvodnji porcelana, a nalazi se na 10-ak kilometara udaljenosti od Roterdama. Uz to, grad je poznat i po univerzitetu. Grad je izuzetno bogat značajnim građevinama poput: stare crkve (hol. Oude Kerk), u kojoj je sahranjen slikar Vermer, zatim nove crkve (hol. Nieuwe Kerk), istočne kapije sagrađene početkom 15. veka (hol. Oostpoort), kao i brojnim spomenicima.

Sheveningen - U provinciji Južna Holandija se nalazilo ribarsko selo Sheveningen. Danas je to predgrađe grada Haga i moderno izletište. Krasi ga duga peščana plaža, vidikovac i svetionik, brojni restorani i hoteli. Ovaj moderni turistički centar svake godine posećuje veliki broj turista iz čitavog sveta.

Urk - Grad je smešten u holandskoj provinciji Flevoland, u centralnom delu zemlje. Najvažnija privredna grana grada je ribarstvo, a u gradu postoji i spomenik poznat kao „Urker vrouv“, koji je podignut u znak sećanja na izgubljene ribare iz Urka. Statua je u obliku žene, pogleda uprtog u more, odakle treba da joj se vrate muž i sin. Grad Urk važi za političknajkonzervativniji holandski grad.



недеља, 30. новембар 2014.

Da li celodnevni boravak doprinosi boljem uspehu u školi?

Od ove godine sve osnovne škole u Hamburgu nude celodnevni boravak. To bi trebalo da izjednači razlike među decom, bude pomoć prilikom pisanja domaćih zadataka, ali i vreme za opuštanje kroz mnoge slobodne aktivnosti.

Pored drveta su tri torbe. Nedaleko od njega dečaci jure za loptom. Deca se igraju nakon ručka i domaćih zadataka. Ostali čitaju, slažu slagalice ili sviraju. Od početka ove školske godine u hamburškoj osnovnoj školi Roteštrase postoji celodnevni boravak. Od poslepodnevnog boravka u školi, njeni đaci imaju velike koristi, smatra direktorka Suzane Vagner: „Mnoga deca koja odlaze kućama poslepodne, ostaju tamo često sama. Ovako su u sigurnim rukama“.
Od ove godine sve škole u Hamburgu nude celodnevni boravak. Školski senator Tiz Rabe smatra da zato postoje dobri razlozi: „Time ćemo značajno izjednačiti razlike u učenju i povećati šanse onih koji slabije uče da unaprede svoje znanje“, ističe taj političar socijaldemokrata. Statistike pokazuju da u Hamburg ima prilično lošije obrazovanih učenika, kojima se može pomoći da poboljšaju svoje znanje. „Trenutno 70 odsto osnovaca u Hamburgu pohađa u celodnevni boravak“, dodaje Rabe.

U posebnim prostorijama deca mogu da se odmaraju, da čitaju i da se opuste.
Poboljšana veština čitanja
Još nije naučno dokazano da celodnevni boravak u školi pozitivno utiče na učenje. Ipak, postoje prvi pokazatelji da je to tako. „Kod dece iz useljeničkih porodica može da se u prvom i drugom razredu poboljša razumevanje u čitanju“, kaže Natali Fišer, naučnica koja koordinira hamburški projekat „Studija za razvoj škola sa celodnevnim boravkom“.

Još jasniji dokaz pozitivnog efekta celodnevnog boravka jeste podatak da su u drugoj fazi osnovnog školovanja, od petog do devetog razreda, ponavljanja razreda ređa. Vidljiv je i pomak u socijalnom ponašanju. „U školama ima manje vandalizma i manje zadirkivanja, odnosno, međusobnog provociranja među učenicima, ukoliko su redovni u celodnevnom boravku“, kaže Fišer. Đaci, naime, nisu obavezni da ceo dan provedu u školi – oko 80 odsto škola u Hamburgu imaju tzv. otvoreni celodnevni boravak. Za razliku od škola sa obaveznom celodnevnom nastavom, kod ovih škola su časovi posle podne dobrovoljni. U suštini, nema nastave, već samo pisanja domaćih zadataka uz pratnju vaspitača, kao i raznih slobodnih muzičkih, sportskih ili jezičkih aktivnosti jezika. Model otvorene celodnevne osnovne škole postoji u više nemačkih saveznih država, između ostalog i u Severnoj Rajni Vestfaliji.

Nemački primer
Dok u Nemačkoj samo jedna trećina učenika pohađa celodnevni školski boravak, slične celodnevne škole u evropskim zemljama, kao i u Aziji i u SAD, polako postaju svakodnevnica. „Bez obzira na to neke zemlje rado koriste naša iskustva sa celodnevnim boravkom“, kaže Fišer. „Iako Francuska ima dugu tradiciju celodnevnog boravka u školi, tamo je naglasak na nastavi. Sada treba sagledati i razmisliti kako se u tamošnji nastavni program mogu integrisati i druge aktivnosti.“

Većina škola nudi i sportske aktivnosti  
Većina škola nudi i sportske aktivnosti
Dobar primer pomaganja pri učenju useljeničkim porodicama nudi Kanada“, ukazuje Ulrih Kober iz fondacije „Bertelsman“. „U Torontu postoje škole sa posebnim odeljenjima u kojima se učenicima i finansijski dodatno pomaže, tako da su deca nakon 16:00 kao i za vreme praznika individualno zbrinuta. Pokazalo se da su ta deca za dve do tri godine napravila ogroman napredak“, kaže Kober, inače programski direktor odeljenja fondacije „Bertelsman“ za integraciju i obrazovanje.
U Hamburgu se nadaju da će zabeležiti slične rezultate. „Prebacivanjem osnovne škole na celodnevni boravak, omogućilo bi se i deci iz porodica sa slabijim finansijskim mogućnostima da učestvuju u sportskim i kulturnim vanškolskim aktivnostima“, kaže školski senator Rabe.
Ipak, promena sistema u Hamburgu ne teče glatko. Iz razgovora s roditeljima može se saznati da su uslovi u mnogim školama u poslepodnevnim smenama prilično haotični. Brigu o domaćim zadacima često preuzima pomoćno osoblje, odnosno, volonteri umesto učitelja. Pored osoblja, nedostaje i prostor, upozorava se u peticiji koju je potpisalo više saveta roditelja hamburških osnovnih škola.


Saradnja vaspitača i učitelja
Kritikuje se i kvalitet onoga što se nudi tokom slobodnog vremena. „Deca žele da nešto novo nauče, traže izazove“, kaže Natali Fišer. „Vaspitač to ne može dam da postigne. Zato je potrebno da u školi kao partner bude angažovano neko sportsko društvo, muzička škola ili učitelj jezika“. Istovremeno, stručnjak za školstvo Kober ukazuje na potrebu za više koordinacije vaspitača i učitelja. „Nije dovoljno da se pre podne drže časovi, a po podne samo bude uz decu“, naglašava Kober. „Mnogo je važnije da se kvalitetno spoji prepodnevni i poslepodnevni deo dana.“
To pokušava i direktorka škole Roteštrase“ Suzane Vagner. Tokom školske ekskurzije u Holandiji Danskoj oduševila se radom tamošnjih multiprofesionalnih timova. „Dobra stara učionica tamo više ne postoji“, kaže ona i objašnjava da je tamo, zbog bolje komunikacije, umesto nje napravljen jedan zajednički radni prostor za sve.

Iako to još ne postoji u njenoj školi, ipak se osećaju promene u komunikaciji. Vaspitač Aksel Klausen kaže da sve više učitelja razgovara sa njim o svakom pojedinom detetu. „Mi doživljavamo decu sasvim drugačije nego učitelji u nastavi“, dodaje Klausen.
Za to vreme, devojčice iz prvog razreda slikaju, boje i prave kolaže... U susednoj prostoriji Zohara iz četvrtog razreda udobno se smestila i razgovara sa svojom školskom drugaricom. Za nju je potpuna novost to što ne ide kući posle škole. Ali to joj se sviđa. Posebno joj je drago što joj oko domaćeg zadatka sada pomaže njena učiteljica i kaže: „Kod kuće za to obično nemaju vremena“.
Autorke: Žanin Albreht / Nikolina Tomasović


Zagovornici i protivnici domaćih zadataka

Evo nečeg što verovatno niste znali o Francuskoj: francuski predsednik ima ovlašćenja da ukine domaće zadatke. U nedavno održanom govoru na Sorboni, Fransoa Oland najavio je kako namerava da upravo to uradi za sve učenike osnovnih škola. On želi da reformiše francusko školstvo na još par načina: skraćivanjem radnog vremena škole i preusmeravanjem sredstava u škole u siromašnijim oblastima. Francuska se na novoj rang listi obrazovnih sistema organizacije Economist Intelligence Unit (u okviru kompanije koja izdaje Economist) našla na dvadeset petom mestu. Da biste shvatili koliko je to loše, SAD, čiji su građani navikli da im se govori koliko su neobrazovani, zauzimaju sedamnaesto mesto.

Možda će predsednikova abolicija od domaćeg razveseliti ne samo les enfants de la patrie, nego i mnoge protivnike domaćih zadataka u našoj zemlji – roditelje i progresivne prosvetne radnike koji godinama tvrde (iz različitih razloga) da je primoravanje dece da posle škole crtaju paralelograme, menjaju nepravilne glagole i tumače poglavlja iz udžbenika – bezumno, nepovezano sa školskim uspehom, negativno povezano sa školskim uspehom i da predstavlja krupan faktor u izazivanju velikog zla našeg doba – stresa. Oland, međutim, nije progresivni prosvetni radnik. On je socijalista. Razlog zašto se angažuje u ovoj oblasti jeste nejednakost. On smatra da domaći pruža deci kojoj roditelji pomažu u pisanju rada – najverovatnije u obrazovanijim i dobrostojećim porodicama – prednost nad decom koja takve roditelje nemaju. Predsednik hoće da svima pruži jednaku šansu.
Domaći zadatak je institucija koju mrze svi koji u njoj sudeluju. Deca ga mrze iz zdravih i očiglednih razloga; roditelji ga mrze jer im unesrećuje decu, ali ne dao bog da zbog njega dobiju minus ili manju od najviše ocene; a nastavnici ga mrze jer moraju da ga ocenjuju. Ocenjivanje domaćih zadataka je za nastavnike konstantni domaći. U poređenju sa tim, Sizif je imao sreće.
Da li to znači da je bolje da ga se otarasimo? Dva argumenta na koje se stalno pozivaju protivnici domaćeg ne drže vodu. Prvi glasi da je domaći zaludan posao, koji nema nikakvog efekta na akademski uspeh. Prema vodećem stručnjaku u tom polju, Harisu Kuperu sa Univerziteta Djuk, domaći rad je u pozitivnoj korelaciji – iako efekat nije značajan – sa uspehom u školi. Profesor Kuper kaže da to više važi za starije razrede osnovne škole i srednju školu, nego za niže razrede osnovne, budući da mlađa deca teže zadržavaju koncentraciju. On smatra i da postoji preopterećenje domaćim – a preporučuje najviše deset minuta dnevno za svaki predmet. Ali njegov zaključak da je rad kod kuće važan temelji se na četrdesetogodišnjem istraživanju.
Druga neutemeljena tvrdnja o domaćim zadacima jeste da se oni povećavaju. Brajan Gil (tada u RAND Corporation) i Stiven Šlosman (Carnegie Mellon) pokazali su 2003. godine da se vreme koje američki đaci izdvajaju za domaći – osim u jednom periodu početkom šezdesetih (posle Sputnika) i još jednom slučaju koji je obuhvatio najmlađu decu sredinom osamdesetih, nakon što je ministarstvo prosvete objavilo izveštaj „Nacija u opasnosti“ – nije menjalo od 1940-ih. A to vreme nije veliko. Većina đaka, uključujući i učenike viših razreda srednje škole, provodi manje od jednog sata dnevno tokom pet radnih dana radeći domaći. Novi podaci potvrđuju da je ovo i dalje tako. Kad nisu u školi, đaci uglavnom ne provode sve vreme pišući domaći.
Poput mnogih rasprava o školstvu, smisao „bitke oko domaćeg“, kako je Kuper naziva, nije u tome da se škola popravi, nego u tome šta ljudi žele od škole. Prema istraživanju Economista, država sa najuspešnijim obrazovnim sistemom je Finska. Tamo se đacima praktično uopšte ne zadaje domaći, oni ne polaze u školu pre sedme godine i školski dan je kratak. Procenjuje se da italijanska deca provedu tri godine više od finske dece u školi (a Italija je na 24. mestu).
S druge strane, drugo mesto na listi zauzima Južna Koreja, čije su škole ozloglašene po vojničkoj disciplini. Devedeset pet odsto đaka osnovnih škola u Južnoj Koreji uzima privatne časove posle škole, a južnokorejski tinejdžeri su prema nekim istraživanjima najnesrećniji u razvijenom svetu. Konkurencija je toliko oštra da je država morala da uvede neke restrikcije za takozvane „bubalačke“ škole, zabranivši im da rade posle deset uveče (iako neke od njih pokušavaju da zaobiđu ovu uredbu proglašavajući se za biblioteke).

Međutim, oba sistema su uspešna, a razlog je to što škole u Finskoj rade ono što Finci od njih traže, a to je da svakog dovedu na isti nivo i usade mu osećanje jednakosti, dok južnokorejske škole rade ono što od njih traže Južnokorejci, to jest omogućavaju marljivima da napreduju. Kada predsednik Oland obećava da će ukinuti domaći, skratiti radno vreme škola i preusmeriti više nastavnika u siromašnije oblasti, on poručuje da Francuska želi da više liči a Finsku. Njegove reforme će uspeti samo ukoliko Francuzi to zaista žele.
Šta žele Amerikanci? Možemo slobodno reći da oni ne žele da budu kao Finci. Amerikanci imaju egalitarni pristup nejednakosti: oni žele da svako dobije jednaku priliku da se izdigne iznad ostalih. Za najveći broj ljudi, škola je mehanizam koji ovo omogućava. Međutim, Oland je u pravu. Prljava mala tajna reforme školstva jeste da je jedan od najboljih indikatora akademskog uspeha prihod domaćinstva. Čak su i prijemni ispiti na fakultetima u suštini ogledalo socijalnog statusa: učenici iz dobrostojećih porodica ostvaruju bolje rezultate. Obrazovni sistem bi trebalo da bude motor za lično ostvarenje i društvenu pokretljivost, ali on na neki način funkcioniše kao nastavljač sadašnjeg stanja stvari.
Da li su domaći zadaci problem? Promoteri domaćeg kažu da je to način da roditelji sudeluju u obrazovanju svoje dece, jer se škola seli u kuću, a to mora da je dobro. Ali takođe je sasvim verovatno (suprotno Olandovoj pretpostavci) da se zbog domaćeg najviše bune dobrostojeći roditelji, koji žele da njihova deca posle škole mogu da uzimaju časove violine i idu na tekvondo – što su mnogo rafiniranije i (često) mnogo zabavnije aktivnosti od menjanja nepravilnih glagola. Siromašniji roditelji bi verovatno voleli da domaćeg bude više, da im deca ne budu na ulici. Kad bismo siromašnoj deci omogućili časove muzike, posete muzejima i zabavne sportove posle škole, istog trenutka bismo mogli da ukinemo domaći. Nikome ne bi nedostajao.

Louis Menand, The New Yorker

субота, 22. новембар 2014.

Za pravilno razumevanje pročitane knjige i lektire

Lektira prepričana na internetu može da donese pozitivnu ocenu, ali književnost ne može tako da se razume, smatraju Jelena Stevanović, lingvista, i Jasmina Stanković, profesorka.



Nije tajna da na internetu može da se nađe prepričana lektira za osnovnu i srednju školu. Đaci to najbolje znaju i obilato koriste tu mogućnost, pa umesto da danima iščitavaju pravu lektiru, za koju desetinu minuta sve pročitaju sažvakano na ekranu. I to sažvakano tako dobro da zaslužuje visoku ocenu, ali ima li koristi od takvog pristupa književnosti?
– Skoro nimalo. Tako se zapravo može ostvariti samo kratkotrajan cilj, a to je dobijanje ocene, dok je druge dobiti od takvog načina upoznavanja književnosti zaista teško pronaći – kaže mr Jelena Stevanović, lingvista iz Instituta za pedagoška istraživanja.
 
KLASICI DECU NE RAZUMEJU
Pozivajući se na istraživanja rađena među učenicima, ona navodi da čitalačke navike mladih generacija kod nas nisu dovoljno izgrađene. Na pitanje zašto ne vole da čitaju književna dela onako kako su ih prethodne generacije čitale, naši srednjoškolci kažu: knjige smaraju, naporne su, za takve stvari nema se vremena, knjige su samo za štrebere.
– Kao najčešće prepreke motivaciji da čitaju oni ističu način na koji se književna dela interpretiraju u školi i korpus dela koja čine školsku lektiru. Njih klasična literatura ne interesuje previše pošto misle da je prevaziđena. Takođe smatraju da bi lektira trebalo da sadrži mnogo više dela savremenih pisaca i da bi u medijima trebalo više pažnje posvetiti književnosti i „vredne knjige“ učiniti dostupnijim – navodi naša sagovornica.
Da li je onda rešenje da se promeni spisak knjiga za lektiru i da na tom spisku bude manje klasika?
Nesporno je, kaže Jelena Stevanović, da bi nastavni program trebalo prilagoditi današnjim generacijama i preispitati obim i sadržaj korpusa školske lektire.
– Međutim, bez dela klasične književnosti ne bi imalo baš mnogo smisla proučavati književnost u školi – smatra ona.


 
KO NE ČITA, SLABO GOVORI
I Jasmina Stanković, profesorka srpskog jezika u Osnovnoj školi „Ćirilo i Metodije“ u Beogradu, ocenjuje da lektiru treba osavremeniti.
– Mislim da bi spisak trebalo promeniti za 30 odsto, ali da klasike treba ostaviti, sve ili većinu.
Klasici moraju da ostanu, navodi ona, i dodaje da nastavnici i sada mogu da promene poneko delo. Ona tu mogućnost rado koristi i zadovoljna je reakcijom učenika.
A na pitanje da li nastavnici otkriju kada im učenici podmetnu lektiru dajdžestiranu na internetu, odgovara da svaki nastavnik može da otkrije kada dete nije pročitalo lektiru. Lako se vidi da li koristi rečnik koji inače koristi, uvek ima detalja koji se znaju samo ako je delo pročitano.
– To što nastavnici nekada ne reaguju ne znači da nisu otkrili da učenik delo nije pročitao – kaže Jasmina Stanković. – Na kraju krajeva, i oni prate šta se na internetu pojavljuje.
Ona ne krije da i sama baci oko na tu „lektiru“. I kaže da je dobro napisana.
Obe naše sagovornice naročito ističu koristi koje čitanje književnih umetničkih dela ima za kulturu jezičkog izražavanja dece. Ona se teško stiče na drugi način osim čitanjem, a, kako navodi Jelena Stevanović, činjenica je da veliki broj učenika danas ima oskudan fond reči, ne zna osnovna gramatička pravila, previše koristi kolokvijalne reči i fraze, te poštapalice tipa „mislim“, „brate“, „kako se zove“. Čak ih koriste i u pismenim sastavima, gde im nikako nije mesto.



Ko je kriv? Roditelji, naravno!

Važnu ulogu u razvijanju čitalačkih navika mladih imaju njihovi roditelji.
– Kao i druge, i ova navika se stiče u porodici. Nažalost, u Srbiji danas malo čitaju i mladi i njihovi roditelji. Roditelji bi trebalo ličnim primerom da podstiču decu da čitaju, da odlaze u biblioteku, kupuju knjige – kaže Jelena Stevanović.
Da je roditeljski primer najvažniji, smatra i Jasmina Stanković. Ona ide i korak dalje, pa zaključuje da je cela stvar oko prepričane lektire od roditelja i potekla.
– Prvo su oni ili po njihovoj molbi neko od rodbine i prijatelja ko zna lepo da piše pisao umesto đaka, a onda je to polako počelo da se radi preko interneta – kaže ona i dodaje da bi roditelji trebalo da kontrolišu da li njihova deca zaista čitaju lektiru ili samo prepričane verzije na internetu.

BLIC



среда, 19. новембар 2014.

Najprodavaniji album u istoriji muzike - njegovo veličanstvo "Thriller"

Većina ljudi ne može zamisliti svoju svakodnevnicu bez muzike. Volimo da slušamo razne žanrove tj. stilove u muzici. Još su grčki filozofi  davno govorili da je muzika "lek za dušu", a ja bih se složio sa tom tvrdnjom a pretpostavljam i vi.

Da li ste se nekad zapitali, šta je to najprodavanije bilo u oblasti muzike tj. soubiznisa? Koja ploča, cd ili kaseta? Koji izvođač je najviše zaradio u svojoj karijeri?
U ovom članku vam predstavljam najprodavaniji pop album i inače, najprodavaniji album ikada - "Thriller" Michaela Jacksona.


Album se pojavio na svetskom tržištu 30. novembra 1982. godine u izdanju Westlake Recording studija, a njemu se nalazi 12 studijskih pesama. Najuspešnije pesme sa albuma su bile: Thriller, Beat it, Billie Jean, Human nature, mada, svaka pesma sa albuma je bila više-manje uspešna.
Album je prodat u neverovatnih 104 miliona primeraka (lp ploča, kompakt disk i audio kaseta). I dalje prodaje širom sveta i može se kupiti u vidu kmpakt diska ili lp ploče. Pobrao je lepe ocene kod muzičkih kritičara.


Album su propratili vrlo skupi muzički spotovi sa petominutnim uvodima koji su i doprineli popularizaciji albuma i njegovoj velikoj prodaji, tj. visokom tiražu. Jedan od najznačajnijih spotova sa ovog albuma je uradjen upravo za naslovnu nnumeru - Thriller.