Prema najnovijim istraživanjima deca školskog uzrasta u Srbiji nisu dovoljno fizički aktivna, a stručnjaci upozoravaju da se redovnom fizičkom aktivnostima mogu sprečiti deformiteti kičme i sanirati lakši oblici drugih vrsta poremećaja.
Prema istraživanju koje je ove godine sproveo Republički zavod za sport u okviru projekta "Praćenje stanja fizičkih sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta u Srbiji", na deci školskog uzrasta od sedam do 14 godina sa opštine Čukarica, dečaci su manje fizički aktivni za šest, a devojčice za čak 12 odsto.
U odnosu na 1995. kada su rađena poslednja istraživanja o fizičkoj aktivnosti dece, dečaci su višlji za tri, a devojčice za 2,5 odsto.
Telesna masa povećana je za 14 odsto kod dečaka, a za 11 odsto kod devojčica, ali je smanjena njihova fizička aktivnost.
Prema podacima Instituta za javno zdavlje Srbije "Dr Milan Jovanovia Batut" u Beogradu i Ministarstva zdravlja, sistematski pregledi tokom 2007. i 2008. u osnovnim i srednjim školama u Srbiji pokazali su da skoro trećina dece školskog uzrasta ima neki od deformiteta (kičme, grudnog koša, stopala...).
Podaci su pokazali da su deformiteti grudnog koša prisutni kod tri odsto, a stopala kod 13 odsto učenika, što znači da svako deseto dete ima taj problem.
"Ukoliko Srbija želi da ima zdravu naciju mora da se bavi preventivom, odnosno propagiranjem fizičkog vežbanja i zdravog života, a ne samo rezultatima vrhunskih sportista", rekao je Tanjugu načelnik za sport u Ministarstvu omladine i sporta Dragan Atanasov.
Atanasov je ukazao da postoji problem sa fizičkom neaktivnošću mladih čije posledice će se, ukoliko se nešto ne preduzme,oslikati u narednim godinama.
Ipak, prema Atanasovu, društvo polako postaje svesno da deca u Srbiji sve više imaju krivu kičmu, ravna stopala, da su gojazna ili premršava...
Atanasov je ocenio da u planovima i programima koji su definisani u školama shodno Zakonu o osnovnom i srednjem školstvu postoji odlična polazna osnova za dovoljnu fizičku aktivnost dece, ali da je problem da li se nastava realizuje u punom kapacitetu i gde se ona realizuje.
"Dva obavezna časa fizičkog, sport kao treći izborni predmet, plus vannastavne aktivnosti su odlična polazna osnova, ali se postavlja pitanje da li postoje sale, oprema i rekviziti", rekao je Atanasov, dodavši "da se traži način kako da se u postojećem sistemu izvuče maksimum".
Načelnik Atanasov je naveo da se posebna pažnja mora posvetiti tome da li su deca van škole dovoljno fizički aktivna, odnosno da li roditelji sa njima vežbaju, trče, igraju se.
"Deca ne mogu da steknu naviku da se bave fizičkom aktivnošću ukoliko to ne vide i od svojih roditelja", rekao je Atanasov, ukazavši da za fizičku neaktivnost dece ne treba osuditi samo škole i sportske klubove.
"Tri puta nedeljno dovesti dete do zadihanosti je dovoljno da ono odraste na zdrav način, a to se može postići kroz igranje fudbala, između dve vatre ...", rekao je i Atanasov.
Atanasov je upozorio i da se pitanje fizičke aktivnosti mora postaviti ne samo u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, već i na fakultetima.
"Iako smo organizovali Univerzijadu, sport na Univerzitetu ne postoji, u smislu obavezne nastave fizičkog vaspitanja jer je ukinut pre nekoliko godina", ukazao je Atanasov.
Institut za javno zdavlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" je sa Ministarstvom zdravlja 2006. godine sproveo istraživanje zdravlja stanovništva gde je uočeno veće učešće odraslog stanovništva koje se u slobodno vreme bavi sportom u odnosu na 2000. godinu.
Međutim, deca školskog uzrasta i mladi, starosti od sedam do 19 godina, slobodno vreme sve više provode pred kompjuterom.
Prema istraživanjima "Batuta" iz 2000, njih 9,8 odsto je sve više vreme provodilo uz kompjuter, dok je 2006. godine taj broj porastao na čak 28,3 odsto, a takođe, povećan je i broj onih koji često gledaju televiziju.
Ohrabruje, međutim,i činjenica da je u analiziranom periodu porastao i procenat onih koji redovno učestvuju u fizičkoj nastavi u školi (86,3 odsto u 2000, a 93,3 odsto u 2006.)
