Domaći zadaci korisni i prepisani?

Prosvetni radnici u dilemi da li su domaći zadaci izgubili smisao i da li ih treba ukinuti. Stručnjaci smatraju da su domaći zadaci višestruko korisni. U Češkoj ukinuti domaći.

DOMAĆI zadaci su postali veće opterećenje za roditelje nego što pomažu deci. Zbog preteških lekcija, nerazumljivih predavanja, ali i preterane opsednutosti da sačuvaju odličan uspeh - sve češće mame i tate odrade ovaj posao umesto đaka. U starijim razredima dešava se da jedan učenik napiše domaći, a pre početka časa ga svi ostali u odeljenju prepišu.

Ovakva situacija nije samo u Srbiji, već i u mnogim evropskim zemljama. Zbog toga su nedavno u Češkoj odlučili da ukinu domaće zadatke, a isto je u januaru uradio i direktor jedne osnovne škole u Osijeku, u Hrvatskoj. Svoj postupak obrazložio je tako što je istakao da đaci više paze na času, vredniji su i pažljiviji, ako znaju da neće imati obaveze i vežbanje i kod kuće.

Koordinator PISA testiranja u Srbiji Dragica Pavlović Babić smatra da nije pitanje za domaće zadatke i protiv njih, već kakvi bi oni trebalo da budu.

- Suština domaćih zadataka je da đaci duže ostanu u kontaktu sa gradivom, i ako je to samo rutina koja se obavlja onda nema efekta - napominje Pavlović Babić. - Domaći zadatak doprinosi da učenik poveže, selektuje gradivo i da samostalno radi. U svakom uzrastu treba da ima saznajni doprinos za dete. Ako mu roditelj previše pomaže, ili ako se "otaljava", to postaje besmisleno.

Roditelji često moraju da pomažu deci i zato što đacima nedostaje prethodno znanje, ne rade dovoljno, imaju obimno, neinteresantno gradivo ili im ne odgovara način na koji nastavnik predaje. Današnja deca brže misle, ali su kraće koncentrisana, impulsivnija su i zahtevnija, pa je pomoć odraslog člana porodice u učenju ponekad neophodna. Ali i mame i tate bi trebalo da imaju meru, a ne da sve odrade sami.

Stručnjaci smatraju da su domaći zadaci višestruko korisni ako ih dete samo savlada, jer stvaraju radne navike, razvijaju pozitivne osobine, samostalnost, odgovornost, upornost.

Petar Anokić, iz Društva učitelja Beograda, napominje da deca ne mogu sve da nauče na času. Ono što su čuli moraju da primene kroz rad kod kuće.

- Ne može biti dovoljna samo ispredavana lekcija. Učenik mora da proveri znanje, da ponavlja - priča Anokić. - Što su đaci stariji i domaći zadaci se prilagođavaju uzrastu i teži su i zahtevniji. Prvaci nemaju pažnju i koncentraciju, a tek polaskom u školu se ona povećava. Veliku ulogu u tome imaju i domaći zadaci. Ne postoje univerzalni domaći zadaci, jer je svako odeljenje priča za sebe. Nastava je živa materija, negde se realizuje u odeljenju sa četiri učenika, a negde sa više od 30.

Potpredsednik Foruma beogradskih osnovnih škola Jasmina Stanković smatra da su domaći zadaci višestruko korisni i da bi njihovo ukidanje loše uticalo na učenike.

- Iako je tačno da mnogi đaci samo prepisuju zadatke koje su drugi uradili, potrebno ih je zadržati iz više razloga - kaže Stankovićeva.

- Učenici koji ih samostalno rade utvrđuju svoje znanje, podstiču se na kreativnost, održavaju radne navike. Činjenica je da dobar deo učenika zadatke prepisuje ili im ih rade roditelji. Takvim đacima je korisno i da ih prepišu, jer inače ne uče pa će bar na taj način imati dodira sa materijom.

Stankovićeva smatra da bi ukidanje ovakve vrste obaveze još više uticalo na kvalitet pisanog izražavanja koje je sve više zapostavljeno u eri informacionih tehnologija. Zato domaće zadatke treba učiniti zanimljivijim, kreativnijim za sve učenike i samo tako će imati svoju pravu vrednost.

Kad maženje i nega nisu više dovoljni i počinje vaspitavanje

Pre nego što počnemo da govorimo o tome kada i kako vaspitavati decu, moramo prvo odgovoriti na pitanje šta je uopšte cilj vaspitanja i šta njime roditelji žele da postignu. Kao i kod drugih stvari tako i kod vaspitanja treba da imamo jasan cilj kome težimo, a kada ga postignemo, možemo da prestanemo sa vaspitavanjem.Svaki roditelj sigurno će različito definisati cilj vaspitanja, ali najverovatnije većina želi vaspitavati srećno dete koje će kasnije biti sposobno za samostalan život. Važno je imati taj dugoročni cilj vaspitanja uvek na umu, često se događa da smo kao roditelji u dilemi šta učiniti i kako reagovati na neko detetovo ponašanje. Tada često pomaže da se udaljite od trenutne situacije i upitati se kako će trenutna reakcija roditelja doprineti tome da dete postane srećna odrasla osoba koja će biti sposobna za samostalan život. Upravo taj pogled u budućnost često roditelju omogućuje uvid u trenutnu situaciju i posledično odgovarajuću reakciju.

Kada dakle početi sa vaspitavanjem deteta?  

Odnos između roditelja i deteta počinje se formirati odmah nakon rođenja deteta. Osećaj bezbednosti i voljenosti u porodici čine osnov za formiranje pozitivne slike o sebi kod deteta(to je neophodan element za sreću kada odrastu). Vaspitanje dakle započinje (ako uvažavamo prethodno postavljeni cilj) već posle detetovog rođenja. Da budemo jasniji, o vaspitanju u strogom smislu reči počinjemo govoriti krajem prve godine života, odnosno posle navršene prve godine. U to vreme prvi put se javlja potreba za postavljanjem ograničenja detetu, to je naime period kada se dete počinje samostalno kretati. Dok samostalno istražuje okolinu, dete se prvi put susreće sa ograničenjima koja počinju da postavljaju roditelji (npr. dete pomera ruku prema vrelom predmetu, a roditelj mu spreči da ga dodirne da se ne bi opeklo). Pored toga, u tom uzrastu mališani već mogu razumeti i poštovati neka ograničenja, a odojče to još ne može.

Kako se prihvatiti vaspitanja?

Do nedavno se smatralo da je »čvrsta ruka« najbolji način vaspitanja i najverovatnije je istina da je dete najlakše podrediti tako da mu nametnemo svoju moć. Međutim, društvo se menja, raste i nasilje je postalo nepoželjno. Telesno kažnjavanje dece zabranjeno je i mnogi odrasli pitaju se kako uopšte vaspitavati i čime. Kao odgovor na prestrogo i nasilno vaspitanje u prošlosti razvio se permisivni oblik vaspitanja, koji je detetu ostavljao potpunu slobodu, a to se kasnije pokazalo isto tako neprikladnim kao i prevelika strogoća, odnosno preterano nametanje moći od strane roditelja. U poplavi različitih pristupa vaspitanju koji pružaju različite tehnike rada sa decom roditelji i drugi odrasli koji rade sa decom često se pitaju koji je pravi način, koju metodu odabrati. Najverovatnije je odgovor da ne postoji jedan recept za dobro vaspitanje, jedna jedina metoda, tehnika koja bi rešila sve probleme i vredela zauvek. Pošto se društvo neprestano menja (a iz cilja vaspitanja proizlazi da dete odgajamo u odraslu osobu koja će biti sposobna da samostalno živi), naravno da se i način vaspitanja menja. Pored toga deca se međusobno razlikuju po temperamentu već posle rođenja, a kasnije se te razlike još više povećavaju zbog razlika u okolinama u kojima rastu. Međutim, uprkos tome odrasli kao nit vodilju u vaspitanju mogu uzeti nekoliko »pravila« koja proizlaze iz detetovih potreba, njegovog razvoja.

Kad se dete rodi, ne zna ništa o društvu u kome se rodilo i u kome će vremenom morati samostalno da živi. Kako ćemo ga dakle to naučiti? Većina odraslih na to pitanje odgovara nabrajanjem: vlastiti primer, objašnjenje zahteva, ciljeva, pravila, granica koje vrede u ovom društvu, pohvala, nagrada, kritika ponašanja i kazna. Ako u ta sredstva komunikacije uključimo još i okolinu (i fizičku i socijalnu) u kojoj se dete oseća voljenim, prihvaćenim i sasvim sigurnim, o vaspitanju smo verovatno rekli sve.

Nemoguće je sastaviti recept koji bi u vaspitanju služio svim roditeljima i bio adekvatan za svu decu. Ipak možemo izvesti nekakva »zlatna pravila vaspitanja«koja roditeljima pomažu kao usmerenje na osnovu koga grade svoj način vaspitanja. Pored ljubavi i osećanja bezbednosti koji su detetu neophodni za nesmetan razvoj vredi zapamtiti i sledeće:

• Pohvala u vaspitanju mora da bude pravilo a ne izuzetak. Njena funkcija je povratna informacija o detetovom prihvatljivom ponašanju. Izgovaramo je da detetu potvrdimo da je to što radi u društvu poželjno i da to može da radi i ubuduće. Posebno treba istaknuti pohvalu namenjenu detetu kao osobi (npr. Ti si veoma dobar dečak.), a ne samo detetovom željenom ponašanju. Ona naime detetu pomaže da formira pozitivnu sliku o sebi.
• Ciljevi, zahtevi, ograničenja koja detetu postavljamo moraju biti usklađeni sa njegovim sposobnostima. Preniski ciljevi za dete nisu izazov i ne vode do ostvarenja detetovog potencijala, a previsoki ciljevi izazivaju suviše negativnih iskustava i mogu loše uticati na detetovu sliku o sebi.
• Kad se dete ne ponaša u skladu sa pravilima ili dogovorima, potrebna mu je povratna informacija o tome. Važno je da se kritika uvek odnosi samo na detetovo ponašanje, a nikako na njega kao osobu (nikada: Ti si zločesta devojčica., nego: To šta si uradila nije u redu.). Mora da sadrži obrazloženje zašto je ponašanje neadekvatno, kakve su njegove posledice i kakvo je ponašanje u datoj situaciji poželjno, odnosno očekivano jer će samo tako dete iz njega moći nešto da nauči.

dr Tina Rutar Leban, dipl. psih.

Pedagoški institut Ljubljana

Kada i kako početi s disciplinovanjem deteta?

Vašom kućom odnedavno odjekuje "Neee, nećuuu!”, jer se mali dvogodišnji anđelčić preko noći pretvorio u pravog đavolčića.Na svaku vašu molbu da nešto učini frkne nosom i kaže prkosno “neću”, pa se pitate nije li pravo vreme da uvedete disciplinu u vaspitanje svog deteta. Kako ne bi bilo zabune, upamtite da disciplinovanje nije uvođenje strogih kazni, iskaljivanje frustracija na detetu ili uskraćivanje nagrada. Disciplinovanje je pomaganje detetu da nauči da kontroliše svoje ponašanje te da se prihvatljivo ponaša i tako ostvari suživot s roditeljima i prijateljima. 

Tajna discipline 

“Tajna disciplinovanja je postavljanje jasnih granica i zakona”, rekao je Lari Koen, autor knjige “Razigrano roditeljstvo”. “Nemojte postavljati previše granica jer nećete moći dosledno da odgovarate na njih.” Odrediti jasne granice i pridržavati ih se nije lak zadatak, a ako ih se ne držite, zbunjujete decu i ne pružate im uvid u poželjno ponašanje. 

Zato im objasnite šta se od njih očekuje i koje su posledice ako se ne pridržavaju pravila. Jedna od ključnih uloga je u tome da smo i sami bili disciplinovani kao deca. “Vaše detinjstvo znatno utiče na to kako odgajate svoje dete. Zapitajte se šta se događalo u vašem životu kada ste bili istog uzrasta kao i vaše dete”, rekao je Lari. 

Važnost pohvale 

Pohvala pomaže u učvršćivanju vaših granica. Na primer, ako vaše dete nekontrolisano vrišti, umesto da mu kažete: “Prestani da se dereš", pokušajte smirenim tonom da izgovorite: “Mama više voli kada sa njom pričaš tišim glasom”. A ako vaše dete stvarno počne da govori nižom frekvencijom glasa, pohvalite ga. 

Međutim kada vaše dete jednom počne da radi ono što ga zamolite, nećete više morati da ga hvalite tako često. Mnogi se pitaju koliko vremena mora da prođe da dete savlada pravila discipline. Činjenica je da ćete morati da ponavljate pravila koliko je god potrebno da ih vaše dete upije. 

Kada treba početi s disciplinovanjem? 

Stručnjaci kažu da nikada nije prerano ni prekasno, ali disciplinovanje male bebe ipak nije dobra ideja. Roditelji moraju da postave pozitivnu i prijatnu rutinu te ohrabre bebu da se uklopi u okruženje. Katkad disciplinovanje zavisi od doba deteta (starijem detetu možete zabraniti da gleda televiziju ili ode kod drugara), ali imajte na umu da deca treba da prave greške i otkrivaju kako to nije kraj sveta. Tako stiču samopouzdanje kako bi mogli da isprobavaju nove stvari u životu. Nemojte im nametati neostvarljive ciljeve jer deca nisu odrasli ljudi i ne mogu tako da se ponašaju. 

“Nevaljali” kutak 

S dolaskom “Superdadilje” na male ekrane širom sveta “nevaljali” kutak ili stolica postali su vrlo popularni u disciplinovanju dece. Međutim iako se mnogi stručnjaci slažu kako je “time out”-(slanje u kaznu) korisno, termin “nevaljali” ili bezobrazni trebalo bi oprezno upotrebljavati. Ne smete im slati poruku da su bezobrazni ili problematični. Deca moraju znati da su voljena, ali da njihovo ponašanje ponekad nije primereno. “Time out” nije primeren za malu decu, a “hlađenje” u svom kutku može biti korisno za decu koja su svesna uzročno-posledične veze, odnosno da su u “kazni” zato što su napravili nešto neprimereno. A onde bi trebalo da sede mirno onoliko minuta koliko imaju godina. Nakon toga ih zagrlite i pokušajte da im objasnite zašto ste ih udaljili sa “mesta zločina”. 

Ima li još tajni? 

Usredsredite se na povezivanje sa svojim detetom, a ne na kontrolisanje i disciplinovanje. Ako sa svojim detetom uspostavite topao odnos prepun ljubavi, ono će prirodno više sarađivati i bolje se ponašati.

Da li veronauka pobedjuje gradjansko vaspitanje?

Веронаука побеђује грађанско васпитање

Вероучитељи ускоро добијају уговор за рад на неодређено, мењају се наставни планови и уџбеници

Час веронауке у Трговачкој школи у Београду Фото Томислав Јањић

Ђаци који ће убудуће слушати верску наставу имаће нови наставни план и програм и нове уџбенике, а статус њихових вероучитеља биће после 14 година решен – они ће моћи да заснују радни однос на неодређено време.

Како је за наш лист рекла Снежана Павловић, заменица председника Комисије за верску наставу и саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, у току су измене наставног плана и програма, а паралелно се ради и на измени уџбеника и наставних средстава и то за све разреде. По њеним речима, важно је и то што ће се око измена садржаја питати и најбољи вероучитељи, то јест у нову концепцију овог предмета биће укључено и њихово четрнаестогодишње искуство из школе.

– Комисија ради и на системском решавању статуса вероучитеља, како би и они, као и сви остали наставници стекли право да заснују радни однос на неодређено време, а не да као сада, пред почетак сваке школске године продужавају уговор – објашњава Павловић.

Иако је веронаука у школама готово 14 година, прецизни подаци о томе колико Србија има вероучитеља и колико деце слуша верску наставу – не постоје. До сада се баратало податком о 2.500 вероучитеља у читавој Србији за све верске заједнице, а како сазнајемо у комисији, први пут ће сви подаци бити сабрани и познати за месец и по дана.

Такође нам кажу и да није тачан податак који се годинама износи у јавности – да је подједнак број ђака на верској настави и грађанском васпитању. Напротив, најновији подаци показују да је много више ђака на часовима веронауке и да постоје средине, попут Ваљева (90 одсто ђака) или Баната (60.000 ученика) где веронаука доминира, а да истовремено нигде није забележена таква врста доминације за грађанско васпитање.

– У почетку, те школске 2001/2002. године било је тешко организовати наставу из веронауке, имали смо тек по неколико пријављених ђака у сваком одељењу. Лане је на верској настави било нешто више од 40 одсто ђака, а ове године је однос пола-пола када се упореди са грађанским васпитањем – прича за наш лист Зоранка Ребић, вршилац дужности директорка београдске Трговачке школе.

Она каже да су ђаци одушевљени својим вероучитељима који организују секције, такмичења, воде их на часове и ван школе, умеју да анимирају децу и да их приближе цркви. Вероучитељи су у односу на друге наставнике у лошијем положају, јер морају да потписују уговор сваке године, додаје, недостаје им обука, семинари, стручно усавршавање, а било би добро да се уз „решење за стално”, реши и питање недостатка уџбеничке литературе. Директорка каже да није довољно само то што постоји наставни план, јер час практично зависи само од маштовитости и способности вероучитеља.

Шта кажу ученици? Добрила Станковић, Марија Васић и Мирко Ђурђевић у глас објашњавају да потичу из верујућих породица и да је верска настава за њих била логичан избор. Њима не смета то што немају уџбеник, јер им се допада да уче гледајући документарне филмове које вероучитељ пушта на часу, а одлазе и у цркву…

Сво троје су матуранти, у дневнику су тројке, четворке и петице и признају да још нису почели да се припремају за упис на факултете, иако знају да неће бити лако добити индекс Више пословне и Више угоститељске школе или будуће васпитачице.

– Веронауку слушам од првог разреда основне школе, то је био мој избор. Професор ради много са нама, прича занимљиво, на пример, о свом путу у Свету земљу, води нас и на литургију, мене је водио на крштење и стварно сам задовољна овим часовима – каже Добрила.

– За разлику од других предмета и часова, атмосфера је опуштенија, немамо бројчане оцене, ја на пример имам „истиче се”. Вероучитељ нам помаже да одржимо веру и да разбијемо неке заблуде. Највише је било полемике око тога да ли су Бог и Исус једно, то је већина ученика мешала, а било је и тема које смо ми тражили попут наркоманије, алкохолизма, штетности дувана – прича Марија.

– Редовно идем у цркву, слушам литургију. То што немамо уџбеник не осећам као неки недостатак, јер то превазилазимо разговором са вероучитељем и гледањем филмова. Ми имамо среће што имамо добре вероучитеље, и не причамо само о вери, већ и о неким другим, животним стварима – каже Мирко.

Вероучитељи, након 14 година наставе у школама, боље оцене дају Православном катихизису у средњој, него у основној школи, а најлошије оцењују веронауку коју слушају прваци. И они су ова три проблема – програми непримерени узрасту ученика, недостатак наставних средстава и квалитетних уџбеника и нерешени статус наставника верске наставе, означили као горуће у обимном истраживању Министарства просвете које је ових дана објављено у јавности.

Иако наставници примећују да у окружењу има и оних који веронауку доживљавају као предмет који је привремено у систему, већина сматра да верска настава треба да се изучава у школама као посебан предмет за сваку конфесију и то у свим разредима основне и средње школе.

Сандра Гуцијан

објављено: 19.04.2014

Srpski jezik II razred, petominutna provera

1. Исправи грешке у следећем тексту:

Маријана ове године иде са братом ненадом на копаоник.

од опреме понеће рукавице капу чизме скије и санке.

Овог лета тања и душан ће ићи на море. Са собом ће понети

крему за сунчање сунцобран пешкир маску за роњење и

пераја.

2. Реченице су написане у одричном облику. Напиши их у

потврдном облику:

Јелена не иде у Београд.

_________________________________________________

Тодор не долази на Марков рођендан.

_________________________________________________

3. Упиши одговарајући знак на крају сваке реченице:

Урош се игра у својој соби

Да ли се Ирена игра код куће

Огњен шутира лопту у свом дворишту

Ристо, брзо дођи

Кадa долази Јована

Srpski jezik II razred, vežba

1. У следећим реченицама стави две тачке и зарез

тамо где је потребно:

Коста је отишао на пијацу. На тезгама је било пуно воћа

и поврћа. Коста купује трешње банане јагоде и брескве.

Од поврћа узима купус краставац лук парадајз и паприку.

2. Подвуци речи у реченицама које означавају ГДЕ се нешто

дешава.

У школском дворишту волим да се играм.

У мојој улици има много деце.

Јана је отишла у парк.

3. Подвуци речи у реченицама које означавају КАДА се

нешто дешава.

Сваког јутра радим гимнастику.

У школу идем после подне.

Зими одлазим на Златибор.

Vaskršnje zeke

Matematika II razred, množenje i deljenje (3)

1. Израчунај и упиши количник или делилац.

                                        

дељеник	81	42	56	64	42	63
делилац		6		8		9
количник	9		7		6

           

    

                                                 

 2. У  шест једнаких кесица има укупно 60 бомбона.

     Колико бомбона има у свакој кесици?

     Р. ……………………………..

     О. ………………………………………….................................

3.  У једном одељењу има 36 ученика, а у другом за 6 мање.

     Колико ученика има у другом одељењу?

     Р. ………………………..

     О. …………………………………………..................................

4. Израчунај вредност израза:

    а)  50 – 20 : 5 + 10 = .....................................................................

 

    б)  60 : (3 + 7) = ...............................................................................

    в)  40 – (20 – 10) : 5 = ....................................................................

    г)  45 : 9 – 3 = ..............................................................................

  5. Зокружи слово испред израза чија  вредност износи 30.

      а) 12 – 2 · 3                   б) 30 : 1+ 30                в)  20 + 30 : 3

 6. Заокружи слово испред израза којим се рачуна четвртина броја 24.

     а) 24 – 4           б) 24 + 4               в) 24 · 4                 г) 24 : 4

7. Сабери десетину  и четвртину броја 40.

      ........................................................................................................

  8. Радници треба да ископају канал од 30 метара за 5 дана. Радили су 3 дана и

      сваког дана су копали исту дужину канала. Колико метара канала још треба да

      ископају?

      

         Р. …………………………………………................................................

         О. …………………………………………………...................................

Matematika I razred, zadaci sa dve računske operacije

1. Израчунај:

90-50+34=

85-15+28=

57+2-17=

39-8+46=

2. Који је број за 7 мањи од збира бројева 62 и 27?

3. Који је број за 5 већи од разлике бројева 78 и 37?

4. Умањеник је збир бројева 56 и 13, а умањилац

разлика бројева 49 и 12. Израчунај разлику.

5. Петар има 35 динара, а Илија 3 динара мање од њега.

Колико динара има Илија, а колико имају заједно?

6. Најмањи непаран број 9. десетице увећај за 6.

7. Највећи паран број 10. десетице умањи за 5.

Matematika I razred, vežba

1. Израчунај:

(34+21)+(20+2)=

(60+3)+(22+10)=

(13+14)+20=

55+(20+14)=

2. Најмањи паран број 8. десетице увећај за 7.

3. Највећи непаран број 9. десетице умањи за 4.

4. Попуни табелу:

Број	77	98	8	18	49	58	90	62	10
Ред.бр.десетице

5. Збир бројева 23 и 41 увећај за 2.

6. Који је број за 5 мањи од збира бројева 45 и 51?

7. Јован има 40 кликера. Урош има 6 кликера више од

Јована, а Тодор 3 више од Уроша. Колико кликера

имају Урош и Тодор?

Radovi učenika 4

Matematika II razred, množenje i deljenje (2)

1. Израчунај.

2 ∙ 8 = ...........                              50 : 5 = ............

4 ∙ 6 = ...........                              25 : 5 = ............

          10 ∙ 7 = ..........                              14 : 2 = ............

            5 ∙ 6 = ...........                             30 : 5 = .............

            4 ∙ 7 = .........                               90 : 10 = ...........

            4 ∙ 3 = .........                               36 : 4 = .............

            2 ∙ 9 = ..........                              40 : 5 = .............

            4 ∙ 8 = ...........                         100 : 10 = ...........

          10 ∙ 10 = .........                            24 : 4 = .............

            4 ∙ 4 = ..........                            20 : 5 = ..............

   2.   Израчунај.

            24 + 28 : 4 + 35 : 5 = ...............................................

36 : 4 + 29 = .......................................... ....... .........

5 • 7 – 28 + 45 : 5 =  ..............................................

2. Четвртину броја 40 умањи за 2.

................................................................................

3. Производ бројева 5 и 8 умањи за збир бројева 2 и 6.

..................................................................................................

      4.  У једном одељењу има 20 ученика.  Четвртина су дечаци,

            а остало су девојчице.

            Колико има девојчица?

           Заокружи слово испред тачног одговора.

                        а)  5                 б) 15                  в) 16            г) 24

Matematika II razred, množenje i deljenje

1. Израчунај:

13 · 5 - 24 : 3 =

14 · 6 - 36 : 4=

21 : 3 + 13 · 4 - 19 =

18 + 32 : 4 + 15 : 3 -  17 =

2. Производ бројева 16 и 4 умањи за количник бројева 27 и 3. ____________________________________________________

3. Који је број 4 пута мањи од производа бројева 8 и 4?

____________________________________________________

4. Који је број за 4 мањи од количника бројева 24 и 3?

____________________________________________________

5. Количник бројева 36 и 9 увећај 3 пута.

____________________________________________________

6. Умањеник је производ бројева 13 и 5, а умањилац

количник бројева 18 и 3. Израчунај разлику.

____________________________________________________

7. Никола има 6 година. Маја је млађа од њега 2 пута. Тата  је

 старији од Маје 10 пута, а мама је млађа од тате 6 година.

Колико година имају Маја, тата, мама, а колико сви заједно?

____________________________________________________

____________________________________________________

Srpski jezik, vežba

1. Исправи грешке и препиши писаним словима следећи текст:

марија је била у крушевцу. Са њом је ишла и њена сестра дара

и брат илија. После су отишле у београд у зоолошки врт. Тамо су

виделе змије, лавове коње мајмуне и птице.

_______________________________________________________

_______________________________________________________

_______________________________________________________

_______________________________________________________

2. Следеће обавештајне реченице напиши у упитном одблику:

Јована иде у куповину.

_______________________________________________________

Лазар се вози у ауту.

_______________________________________________________

3. Реченице су написане у потврдном облику. Напиши их у

одричном.

Горан воли да се игра жмурке.

_______________________________________________________

Ксенија иде на одмор у Шпанију.

_______________________________________________________

Reciklaža

Pribor za rad:

- stari cd,

- papir u boji, 

- makaze,

- markeri,

- vunica,

- oho lepak.

Matematika II razred - množenje, zadaci sa dve operacije

1. Израчунај:

13 · 3 =                                           7 · 14 =

16 · 4 =                                            15 · 6 =

18 · 5 =                                            19 · 4 =

2. Израчунај:

9 · 5 + 13 · 2 = _________________________________________________

14 · 2 - 6 + 11 · 2 = ______________________________________________

19 · 5 - 7 - 12 · 2 = _______________________________________________

3. Први чинилац  је највећи једноцифрени број, а други разлика бројева

21 и 10. Израчунај производ.

______________________________________________________________

4. Умањеник је производ бројева 14 и 6, а умањилац 69. Израчунај разлику.

______________________________________________________________

5. Први сабирак је 28, а други сабирак производ бројева 15 и 4. Израчунај

збир. _________________________________________________________