Domaći zadaci korisni i prepisani?

Prosvetni radnici u dilemi da li su domaći zadaci izgubili smisao i da li ih treba ukinuti. Stručnjaci smatraju da su domaći zadaci višestruko korisni. U Češkoj ukinuti domaći.

DOMAĆI zadaci su postali veće opterećenje za roditelje nego što pomažu deci. Zbog preteških lekcija, nerazumljivih predavanja, ali i preterane opsednutosti da sačuvaju odličan uspeh - sve češće mame i tate odrade ovaj posao umesto đaka. U starijim razredima dešava se da jedan učenik napiše domaći, a pre početka časa ga svi ostali u odeljenju prepišu.

Ovakva situacija nije samo u Srbiji, već i u mnogim evropskim zemljama. Zbog toga su nedavno u Češkoj odlučili da ukinu domaće zadatke, a isto je u januaru uradio i direktor jedne osnovne škole u Osijeku, u Hrvatskoj. Svoj postupak obrazložio je tako što je istakao da đaci više paze na času, vredniji su i pažljiviji, ako znaju da neće imati obaveze i vežbanje i kod kuće.

Koordinator PISA testiranja u Srbiji Dragica Pavlović Babić smatra da nije pitanje za domaće zadatke i protiv njih, već kakvi bi oni trebalo da budu.

- Suština domaćih zadataka je da đaci duže ostanu u kontaktu sa gradivom, i ako je to samo rutina koja se obavlja onda nema efekta - napominje Pavlović Babić. - Domaći zadatak doprinosi da učenik poveže, selektuje gradivo i da samostalno radi. U svakom uzrastu treba da ima saznajni doprinos za dete. Ako mu roditelj previše pomaže, ili ako se "otaljava", to postaje besmisleno.

Roditelji često moraju da pomažu deci i zato što đacima nedostaje prethodno znanje, ne rade dovoljno, imaju obimno, neinteresantno gradivo ili im ne odgovara način na koji nastavnik predaje. Današnja deca brže misle, ali su kraće koncentrisana, impulsivnija su i zahtevnija, pa je pomoć odraslog člana porodice u učenju ponekad neophodna. Ali i mame i tate bi trebalo da imaju meru, a ne da sve odrade sami.

Stručnjaci smatraju da su domaći zadaci višestruko korisni ako ih dete samo savlada, jer stvaraju radne navike, razvijaju pozitivne osobine, samostalnost, odgovornost, upornost.

Petar Anokić, iz Društva učitelja Beograda, napominje da deca ne mogu sve da nauče na času. Ono što su čuli moraju da primene kroz rad kod kuće.

- Ne može biti dovoljna samo ispredavana lekcija. Učenik mora da proveri znanje, da ponavlja - priča Anokić. - Što su đaci stariji i domaći zadaci se prilagođavaju uzrastu i teži su i zahtevniji. Prvaci nemaju pažnju i koncentraciju, a tek polaskom u školu se ona povećava. Veliku ulogu u tome imaju i domaći zadaci. Ne postoje univerzalni domaći zadaci, jer je svako odeljenje priča za sebe. Nastava je živa materija, negde se realizuje u odeljenju sa četiri učenika, a negde sa više od 30.

Potpredsednik Foruma beogradskih osnovnih škola Jasmina Stanković smatra da su domaći zadaci višestruko korisni i da bi njihovo ukidanje loše uticalo na učenike.

- Iako je tačno da mnogi đaci samo prepisuju zadatke koje su drugi uradili, potrebno ih je zadržati iz više razloga - kaže Stankovićeva.

- Učenici koji ih samostalno rade utvrđuju svoje znanje, podstiču se na kreativnost, održavaju radne navike. Činjenica je da dobar deo učenika zadatke prepisuje ili im ih rade roditelji. Takvim đacima je korisno i da ih prepišu, jer inače ne uče pa će bar na taj način imati dodira sa materijom.

Stankovićeva smatra da bi ukidanje ovakve vrste obaveze još više uticalo na kvalitet pisanog izražavanja koje je sve više zapostavljeno u eri informacionih tehnologija. Zato domaće zadatke treba učiniti zanimljivijim, kreativnijim za sve učenike i samo tako će imati svoju pravu vrednost.