Претражи овај блог

субота, 15. новембар 2014.

Интервју са илустратором Николом Драгашем



Гостујући у Основној школи "Први мај" у Владимировцу, разговарао сам са нашим познатим и успешним карикатуристом и илустратором Николом Драгашем из Панчева.  Један је од ретких који је својим прелепим и занимљивим радовима одушевио уреднике наших највећих штампаних медија као што су Политика, Вечерње новости, Политикин забавник и сл.



Никола Драгаш - лична карта


Датум и место рођења: Панчево, 15. септембар 1981. године

Студије: 2004. дипломирао на Вишој политехничкој школи у Београду на смеру графички дизајн. Тренутно ради као графички дизајнер у Пошти "Србије" у Београду. Члан је УЛУПУДС-а и Удружења карикатуриста Србије ФЕЦО.

Награде:
- Треће место за карикатуру "Чивијада", Шабац, 2013.
- Друго место за карикатуру на Међународном "Street Art festival", Краљево, 2013.
- Најужи избор на конкурсу за карикатуру "Србија и ЕУ", Београд, 2013.
- Диплома за карикатуру на Међународном фестивалу хумора и сатире "Златна кацига", Крушевац, 2013.
- Друго место за карикатуру "Куцурски клип", Куцура, 2012.
- Друго место за карикатуру "Чивијада", Шабац, 2011.
- Специјална награда за илустрацију "Take a look", панчево, 2008.
- Награда за илустрацију, Конкурс Зелене војвођанске иницијативе, тема: "Ко се боји вука још", Нови Сад, 2006.
- Награда за илустрацију, конкурс Зелене војвођанске иницијативе, тема: "Куд` нестаде  преконоћ шума борова", Нови Сад, 2005.
- Друга награда, конкурс Црвеног Крста, Београд, 2002.

Хоби: Књиге, стрипови; више од десет година тренирао џудо и носилац је мајсторског црног појаса.

Брачно стање: У срећном браку са супругом Сањом и има троје деце: Дуњу, Страхињу и Сташу.






1. Откуд идеја и љубав према карикатури и илустарцији?
Цртам од када знам за себе.
То човек једноставно носи у себи, и само уз вољу, веру и велики рад може да се избори да ради то што воли. Да би се неко бавио карикатуром, мора да има потребу да нешто каже, да упути одређену критику на стање и ситуацију у којој се налази и која га окружује. Карикатура није “велики нос”, она чак и упозорава на неке ствари, догађаје и ситуације. Илустрација јој је веома блиска, она је више наменска, и ради се према одређеном тексту, мада и карикатура може бити у служби илустрације.

2. Ко Вам је био узор?
Одрастао сам уз Загора, Дикана, Таличног Тома и друге. Сви ти велики цртачи су утицали на мене и мој рад, мада број један за мене је увек био и остао Душан Петричић, по мени наш најбољи илустратор и карикатуриста, мада не умањујем ни вредност других
. Све колеге, поготово старије веома поштујем и ценим.

3. Колико дуго се бавите овим послом?
Ове године обележевам десет година активног бављења уметничког рада, што значи од када сам почео активно објављујем своје радове, излажем и зарађујем од цртања, тј
. од илустрације и карикатуре..

4. На који начин проналазите теме и идеје за Ваше радове?
Карикатуриста мора да посматра околину
, да се помало бави аналитиком, и доста да чита. Увек са собом носим неки мали блокчић и оловку, јер никад не знам када ће ми доћи нека идеја, и морам одмах да је запишем, јер се брзо заборави.

5. Које теме највише волите тј. шта Вас посебно инспирише?
Највише волим да цртам на неке уопштене теме, типа: лов и риболов, улазак Србије у Европску Унију, Србија, Нова година, избори, новац. Активан сам учесник великих салона и фестивала карикатуре и илустрације, који често имају одређену тему на коју се црта, тако да не бирам много теме, одговарам радо на све.
 Искрен да будем, највеће, и посебно задовољство, а и одговорност је цртати за децу.



6. Колико времена Вам је потребно за израду једне карикатуре/илустрације?
То зависи понекад и од инспирације, а и од саме тежине теме, и сложености карикатуре или илустрације. Некад идеја брзо дође, али кад треба да се реализује, онда ту некад настану и “порођајне муке”.
 Понекад могу да урадим карикатуру и за пар сати, а некад радим и пар дана. Увек прво полазим од скице, затим урадим цртеж, скенирам цртеж и колоришем на рачунару уз помоћ графичких програма.

7. Да ли сте посебно поносни на неку Вашу карикатуру/илустрацију?
Искрен да будем, поносан сам на сваки свој цртеж, да ли он био мање или више добар, све је то један по један степеник ка успеху. Многи уметници се стиде својих старијих радова
. Ја чак мислим, да њих није, не би било ничега.

8. Које врсте књига најчешће илуструјете?
Најчешће илуструјем књиге за децу, а посебно бих издвојио и најактуелнију коју сам радио, а то је књига Наталије Скнепнек “Позорница са 30 лица”, у издању Вулкан издаваштва
, и на њу сам посебно поносан. Мада сам илустровао доста корица за књиге наших познатих афористичара и књижевника као што су Александар Чотрић, Павица Вељовић, Екрем Мацић и други.

9. Шта бисте рекли о статусу карикатура и ислустрација у нашој земљи? Колико је цењена и тражена?
Наши карикатуристи су једни од најцењенијих у свету, сигурно су међу првих десет земаља по наградама и успесима на међународној сцени
. Највећи је проблем што нема младих карикатурста, појави се понекад неко, али се брзо изгуби. Поред себе знам још за Горана Марковића и Јакшу Влаховића који су активни, и нема више никога од млађих. Велики је проблем и што се не плаћа, можете негде да објавите, али нема пара.  Велике новинске куће су у кризи, мада и поред тога што се не плаћа, критеријум и даље постоји -неће било шта да објаве.

10. Шта сматрате Вашим највећим успехом када је овај посао у питању?
Мој највећи успех је што сам и поред успона и падова успео да останем  чврсто на зем
љи са обе ноге, да створим и наметнем читаоцима свој рукопис и израз, и што је најбитније,  да  дам добар пример најмађима. Самим тим што сам одржао радионицу илустрације у вашој Основној школи “Први мај” у Владимировцу, и ви сте показали да имате слуха за илустрацију и карикатру, и да желите добро вашим ђацима.



11. Да ли сте задовољни одржаном радионицом и изложбом у нашој школи и да ли бисте нешто посебно издвојили?

Искрен да будем, презадовољан сам. Прво гостопримством, а највише одзивом и посвећеношћу деце и њихових наставника. Ово је једна од радионица, где сам под таквим утиском, и сигуран да ћу опет доћи у Владимировац, у школу “Први мај”, јер мислим да прича није завршена, јер сам уживао и са таквом децом је задовољство радити.

12. Да ли сте кроз радионицу са ученицима приметили неко талентовано дете склоно цртању карикатура и илустрација?
Испашћу сад мало нескроман, с` обзиром да је Владимировац мало место, приметио сам више њих. Не ради се ту о самом таленту за илустрацију и карикатуру, већ о њиховом размишљању и креативности. Њихова машта нема граница, радионица је могла да траје пет сати, а они би и даље имали прегршт идеја.

13. Шта бисте поручили таквој деци?
Прво имају среће, и треба да буду срећни што су имају наставнике који мисле на њих, њихово знање и будућност. Велико хвала наставнику Иви Торбици који ме је позвао у Владимировац. Није поента у томе да сви они морају да цртају, и што сам ја гостовао код њих, већ што смо успели да их подстакнемо да размишљају и пусте машти на вољу. Поручио бих им још да слушају своје наставнике и родитеље, доста читају, разбију предрасуде и слушају своје срце.

14. Како видите себе у даљем раду? Који су Вам планови?
Нема ту много приче.  Настављам даље да цртам, држим радионице за децу, шаљем радове на разне салоне и фестивале илустрације и карикатуре. Очекујем сарадњу са једним нашим великим издавачем, где ћу, надам се, илустровати књиге за децу и младе. Мој сан је да једнога дана имам своју школу илустрације и где ћу време проводити са најискренијим бићима на планети, децом.
Драгим мојим Владимировчанима желим све најбоље, да остану своји, и видимо се ускоро, јер су то својом културом и креативношћу заслужили.

Интервју приредио:
Иво Торбица

Нема коментара:

Постави коментар