Lektira prepričana na internetu može da donese pozitivnu ocenu, ali
književnost ne može tako da se razume, smatraju Jelena Stevanović,
lingvista, i Jasmina Stanković, profesorka.
Nije tajna da na internetu može da se nađe prepričana lektira za
osnovnu i srednju školu. Đaci to najbolje znaju i obilato koriste tu
mogućnost, pa umesto da danima iščitavaju pravu lektiru, za koju
desetinu minuta sve pročitaju sažvakano na ekranu. I to sažvakano tako
dobro da zaslužuje visoku ocenu, ali ima li koristi od takvog pristupa
književnosti?
– Skoro nimalo. Tako se zapravo može ostvariti samo kratkotrajan cilj, a
to je dobijanje ocene, dok je druge dobiti od takvog načina upoznavanja
književnosti zaista teško pronaći – kaže mr Jelena Stevanović,
lingvista iz Instituta za pedagoška istraživanja.
KLASICI DECU NE RAZUMEJU
Pozivajući se na istraživanja rađena među učenicima, ona navodi da
čitalačke navike mladih generacija kod nas nisu dovoljno izgrađene. Na
pitanje zašto ne vole da čitaju književna dela onako kako su ih
prethodne generacije čitale, naši srednjoškolci kažu: knjige smaraju,
naporne su, za takve stvari nema se vremena, knjige su samo za štrebere.
– Kao najčešće prepreke motivaciji da čitaju oni ističu način na koji se
književna dela interpretiraju u školi i korpus dela koja čine školsku
lektiru. Njih klasična literatura ne interesuje previše pošto misle da
je prevaziđena. Takođe smatraju da bi lektira trebalo da sadrži mnogo
više dela savremenih pisaca i da bi u medijima trebalo više pažnje
posvetiti književnosti i „vredne knjige“ učiniti dostupnijim – navodi
naša sagovornica.
Da li je onda rešenje da se promeni spisak knjiga za lektiru i da na tom spisku bude manje klasika?
Nesporno je, kaže Jelena Stevanović, da bi nastavni program trebalo
prilagoditi današnjim generacijama i preispitati obim i sadržaj korpusa
školske lektire.
– Međutim, bez dela klasične književnosti ne bi imalo baš mnogo smisla proučavati književnost u školi – smatra ona.
KO NE ČITA, SLABO GOVORI
I Jasmina Stanković, profesorka srpskog jezika u Osnovnoj školi „Ćirilo i
Metodije“ u Beogradu, ocenjuje da lektiru treba osavremeniti.
– Mislim da bi spisak trebalo promeniti za 30 odsto, ali da klasike treba ostaviti, sve ili većinu.
Klasici moraju da ostanu, navodi ona, i dodaje da nastavnici i sada mogu
da promene poneko delo. Ona tu mogućnost rado koristi i zadovoljna je
reakcijom učenika.
A na pitanje da li nastavnici otkriju kada im učenici podmetnu lektiru
dajdžestiranu na internetu, odgovara da svaki nastavnik može da otkrije
kada dete nije pročitalo lektiru. Lako se vidi da li koristi rečnik koji
inače koristi, uvek ima detalja koji se znaju samo ako je delo
pročitano.
– To što nastavnici nekada ne reaguju ne znači da nisu otkrili da učenik
delo nije pročitao – kaže Jasmina Stanković. – Na kraju krajeva, i oni
prate šta se na internetu pojavljuje.
Ona ne krije da i sama baci oko na tu „lektiru“. I kaže da je dobro napisana.
Obe naše sagovornice naročito ističu koristi koje čitanje književnih
umetničkih dela ima za kulturu jezičkog izražavanja dece. Ona se teško
stiče na drugi način osim čitanjem, a, kako navodi Jelena Stevanović,
činjenica je da veliki broj učenika danas ima oskudan fond reči, ne zna
osnovna gramatička pravila, previše koristi kolokvijalne reči i fraze,
te poštapalice tipa „mislim“, „brate“, „kako se zove“. Čak ih koriste i u
pismenim sastavima, gde im nikako nije mesto.
Ko je kriv? Roditelji, naravno!
Važnu ulogu u razvijanju čitalačkih navika mladih imaju njihovi roditelji.
– Kao i druge, i ova navika se stiče u porodici. Nažalost, u
Srbiji danas malo čitaju i mladi i njihovi roditelji. Roditelji bi
trebalo ličnim primerom da podstiču decu da čitaju, da odlaze u
biblioteku, kupuju knjige – kaže Jelena Stevanović.
Da je roditeljski primer najvažniji, smatra i Jasmina
Stanković. Ona ide i korak dalje, pa zaključuje da je cela stvar oko
prepričane lektire od roditelja i potekla.
– Prvo su oni ili po njihovoj molbi neko od rodbine i
prijatelja ko zna lepo da piše pisao umesto đaka, a onda je to polako
počelo da se radi preko interneta – kaže ona i dodaje da bi roditelji
trebalo da kontrolišu da li njihova deca zaista čitaju lektiru ili samo
prepričane verzije na internetu.
BLIC
Нема коментара:
Постави коментар